Poznata pevačica Maja Odžaklijevska godinama se posvetila brigi o unuku Luki, kod koga je već sa dve godine prepoznala prve znakove autizma. Njena iskrenost o izazovima nege i teškoj odluci o smeštaju u specijalizovanu ustanovu može pomoći roditeljima da bolje razumeju ove situacije.
Autizam je spektar poremećaja koji se često manifestuje u ranom detinjstvu, a rana detekcija je ključna za podršku razvoju deteta. U Majinoj priči, dečak se krio u mračnim mestima poput ispod stola ili jorgana, vrištao na dodir i imao intenzivne napade koji su izgledali kao histerija. Ovi simptomi, iako uznemirujući, ukazuju na preopterećenost senzornim stimulusima, što je čest fenomen kod dece sa autizmom. Majina ćerka nije mogla sama da se nosi sa ovim, pa je pevačica preuzela danonoćnu negu, gradeći poseban odnos kroz muziku, posebno dela Mocarta, koji su smirivali Lukinu unutrašnju oluju.
Šta roditelji treba da znaju o ranim znakovima autizma
Na rastemo.rs često ističemo medicinske i razvojne aspekte rane faze autizma, jer studije pokazuju da blagovremena intervencija poboljšava kvalitet života. Majina priča ilustruje kako baka ili drugi članovi porodice mogu biti prvi koji primete promene: izbegavanje dodira, povlačenje u tamu ili ekstremne reakcije na svakodnevne situacije. Ovo nije razlog za paniku, već signal za konsultaciju sa stručnjacima – logopedima, psiholozima ili neurologima. Tokom skoro pet godina, Maja je pomogla Luki da se smiri, pokazujući snagu strpljenja i ljubavi.
Međutim, sa ulaskom u pubertet, situacija se promenila. Dečak je postao fizički jači, a pojavili su se napadi agresije prema sebi i drugima. U Majinim godinama, nije mogla više da ga kontroliše, pa je porodica donela odluku o smeštaju u specijalizovanu ustanovu. Ovo nije napuštanje, već praktično rešenje: redovno ga posećuju i uzimaju kući kad pravila dozvole, održavajući porodičnu vezu.
Perspektiva rastemo.rs: Podrška umesto straha
Mi na rastemo.rs smatramo da priče poput ove podsećaju na važnost holističkog pristupa – kombinacije porodične nege, stručne pomoći i samopomoći. Autizam nije prestignut, a porodice treba da znaju da nisu same. U Srbiji postoje centri za decu sa spektrom autizma, grupe podrške i terapije poput ABA ili senzorne integracije koje mogu olakšati svakodnevicu.
Praktični saveti za roditelje: Posmatrajte dete pažljivo od prve godine – da li održava kontakt očima, reaguje na ime ili imitira geste? Ako primetite znakove, potražite dijagnozu što pre. Koristite mirne aktivnosti poput muzike ili senzornih igara da smanjite preopterećenost. U pubertetu, planirajte unapred sa stručnjacima o mogućim promenama ponašanja.
Maja je istovremeno promenila svoj život: preselila se na selo blizu Velike Plane, gde uživa u prirodi i bašti, a nedavno dobila nacionalnu penziju kao priznanje za karijeru. Ovo pokazuje da nega voljene osobe može biti ispunjavajuća, ali i da roditelji moraju brinuti o sebi.
Dok pratimo takve inspirativne priče, preporučujemo naš vodič o alatima za smirivanje emocija kod kuće, koji može pomoći i deci sa autizmom i celoj porodici.
